Naked: Muzika direktno iz srca i podsvesti (intervju)
Naked

Naked: Muzika direktno iz srca i podsvesti (intervju)

Naked je muzika koja poigrava u ritmu balkanskih arhetipova prekrojenih od džeza, plesnog fankija i lelujave psihodelije. U pitanju je jedinstveni ugođaj u kome zvučne vibracije golicaju  naše iskonske žudnje za plesom i igrom, koji nas vodi na daleka, spritualna putovanja na razna egzotična mesta, ali i u različita vremena. Ovo je muzika čiji nas gruv obuzima bez pitanja, koji naše telo pokreće u ritmu prirodnih impulsa gde je svest uključena tek samo toliko da uživa, odmara i kontemplira .

Nastup benda Naked može se u Feedback-u iskusiti uživo u petak, 21. februara. Kao zagrevanje za taj događaj pripremili smo intervju sa basistom Branislavom Radojkovićem.

  • Vaša muzika odzvanja ritmovima nekih baš, baš dalekih putovanja. Kuda ste sve uspeli da odete vođeni muzikom?

Izlaskom trećeg albuma Nakedonia 2015 godine, uhvatili smo povoljan vetar i od tada samo usmeravamo naša jedra. Skoro smo izbrojali 33 različitih zemalja u kojima smo predstavili našu muziku. Od Čilea i Brazila u Latinskoj Americi, Nju Orleansa u Severnoj Americi preko Indije do daleke Južne Koreje. Da ne izostavim i naravno “staru damu” koju smo prošli uzduž i popreko nekoliko puta.

  •  „World music“ je baš uopštena reč za opis onoga što Naked izvodi. Ima tu etno zvuka, psihodelije, sevdaha, jazz-a, rock-a, alternative… Šta je, da se metaforično izrazim, „prirodno stanište“ vaše muzike odnosno šta je podstrek, koren, okidač, „alfa i omega“ te raskošne i slobodumne fuzije koju stvarate svirajući?

Mi uživamo da sviramo zajedno, a iz takvog odnosa poverenja i ljubavi, izlazi nesputana muzika direktno iz srca i podsvesti. Trenutak nastanka muzike je teško opisati, nekad nam je sve kristalno jasno i pesma je gotova za 10tak minuta, a ponekad je potrebno promišljanje i to može da potraje danima i nedeljama.

  • Izvođenje muzike  zavisi podjednako i od vremena i od prostora.  Naked bi mogao da svira i u kafanama, na ulicama, koncertnim halama, mračnim klubovima, poljanama… Koliko vas dati trenutak i mesto ograničavaju a koliko oslobađaju i podstiču prilikom izvedbe?

Upravo tako, otvoreni smo da uhvatimo instrumente u ruke, da se pogledamo u oči i da krenemo da sviramo, gde god se nalazili i ma kakvi bili uslovi. Najupečatljivije iskustvo je  koncert na festivalu u pustinji Tar u Indiji. U sred pustinje izmedju peščanih dina i zvezdanog neba, ispred nas je bilo oko 200 ljudi koji su igrali i plesali, u trenutku nam se učinilo da smo deo nekog rituala. Takođe, momenat kada se nalaziš na bini u seocetu na obroncima Etna vulkana na Siciliji, dok dim iz kratera polako nagovestava erupciju, daje ti osećaj kao da ne postoji sutra. 

  • Šta, prema vašem sviračkom iskustvu, znači ono „osećati instrument“? 

Jasno je da što vise vremena provodiš sa svojim instrumentom, lakše ti je da se izraziš. Nama su muzika i sviranje nasušna potreba.

  •  Muzika Naked-a, zapravo,  ne može biti nikakav žanr. To je „živa muzika“. Kako je vi to činite živom?

Tesko je u 21 veku govoriti o žanru, trudimo se da ogolimo izraz na suštinu i da iz svega što slušamo, čitamo, gledamo i radimo, izvučemo inspiraciju.

  • Koliko je usviranosti (ili nečegeg drugog?) potrebno da sve to što svirate zvuči kao skladni, spontani jam session?

Apsolutno veoma veliki rad stoji iza svakog nazovi session-a, prvenstveno pojedinačno svakog od nas, pa onda zajednicki rad. Bez toga nema napretka i jedino to nam daje slobodu da na bini kreiramo u trenutku. Takođe, dosta razgovaramo o muzici i navodimo primere kako bi voleli da se neka pesma razvije.

  • Gde još niste putovali do sada, a voleli biste da vas vaš muzika odvede? I zašto baš tamo?

Zastavicu Naked-a smo do sada zaboli na svim kontinentima, sem Australije i Afrike. Afriku smo omirisali prošle godine na Kanarskim ostrvima i sigurno će nas zivot odvesti i tamo. Trenutno radimo na organizaciji turneje u Austarliji za početak sledeće godine. Upravo smo stigli sa ture po Severnoj Americi, svirali smo u Nju Orleansu i posetili Njujork – rezime toga je da se vraćamo uskoro, a onda će na red doći i Los Anđeles kao jedan od gradova koji su meni lično odavno u mislima.

  • Balkanska muzika je, na neki način „lajtmotiv“ vašeg stvaralaštva i kada je vi izvodite, zvuči vrlo plesno. Kako sve ljudi u različitim krajevima sveta (koji su vam bili publika) igraju uz nju?

Na svakom koncertu dajemo sve od sebe, to je već dovoljan preduslov da se ljudi osećaju dobro, a u takvom raspoloženju ljudi su opušteniji i smeliji da načine neki pokret. To je kategorija koja je zavisna i od kulture i tradicije nekog naroda. Najvatreniji igrači i plesači su, naravno, u Južnoj Americi i nije im potrebno pola koncerta da se zagreju, od prvog do poslednjeg tona su sa nama.

  • Koliko je, sa tom muzičkom zaostavštinom Balkana (koju zagovarate i promovišete svojim svirkama) moguće ugodno putovati kroz njene „rodne“ krajeve a koliko u ostale krajeve sveta? Prosto rečeno, da li je istina da se naš etno zvuk više voli i poštuje u svetu nego kod nas?

To je stereotip koji mi uspešno razbijamo u paramparčad. Sviramo gde god nas pozovu od Vardara pa do Triglava. Ubeđeni smo da naša muzika podjednako dobro komunicira i sa domaćom, kao i sa stranom publikom. Izlomljeni i neparni ritmovi su naš prirodni puls, a živopisan muzički jezik Balkanskog polusotrva je specifičnost kojom se ponosimo.

Razgovor vodila: Ana Bjes