fbpx
Yugo.wav: „Synth i elektro pop će zauvek zvučati futuristički!“

Yugo.wav: „Synth i elektro pop će zauvek zvučati futuristički!“

Pomisao na kultna ostvarenja jugoslovenske muzičke scene mnogo je više od romantizovanog (pod)sećanja na slavnu umetničku prošlost naših podneblja. Šire gledano, pojam „jugonostalgije“ postao je kulturni, društveni, pa čak i politički fenomen o kome se naširoko raspravlja i u nekim vrlo ozbiljnim naučnim studijama. Pri tome muzika (ili bolje reći – muzička produkcija) 70-ih i 80-ih godina uvek nametne svoj  prepoznatljivi štimung i na poseban način „osvetli“ naša sagledavanja ex-Yu realnosti i njenih vrednosti, verovanja, nadanja, ideala, ideologija…

Možda sve ono što je ex-Yu bila u stanju da proizvede (uključujući i muzičku scenu), jeste i do današnjih dana opstalo zato što je kreirano i konstruisano u nekim bolje i jasnije definisanim (pred)uslovima nego što je to danas? Ili bi se ta „definisanost“ iz ugla nekih kritičara možda drugačije nazvala?

Bilo kako bilo, sav taj retro vajb minulih vremena kao da nikada nije prestao da nam obećava neku bolju budućnost, ni do dana današnjeg kada scenom vladaju neke baš, baš mlade postjugoslovenske generacije.

Mada, nije sve tako crno-belo, niti romantična sepija, jer mnogi bi razočarano uzdahnuli pri pomisli da je ona dobra stara „Mladiću moj“ i dalje u stanju da izazove ekstazu u klubovima nasuprot  tolikim autorskim novitetima današnjice koji, eto, bleje u ćošku neprimećeni.

Svakako, i dan-danas u tim procepima „ovijeh“ i „onijeh“ vremena, izgovor za fantastičan provod nema alternativu.

Sve o tome u nastavku teksta čućete od predstavnika organizacije Yugo.wav dok željno iščekujemo subotu, 8. februar, kada nam pripremaju još jedan spektakularan nastup u Feedback-u.

Nabrojite prve tri stvari koje vam padnu na um kada kažem „jugonostalgija“?

Muzika, film, prostor.

Po čemu je ta naša jugoslovenska muzika, ex yu rock, synth pop, disco itd, bila specifična i autentična u odnosu na svetske tokove onog vremena?

Pratila je svetske tokove, ali je bilo dosta umetnika koji su te tokove uspešno prizemljivali na naš prostor, baveći se temama i scenama koje su specifične za nas. Posebno je specifično to konstantno opipavanje i pomeranje granica dozvoljenog izražavanja u jednom, možemo reći, totalitarističkom društvenom uređenju. Tako nešto je u pravom istočnom socijalističkom bloku bilo gotovo nemoguće, a na Zapadu nepotrebno. Specifično je i to što većini tadašnjih jugoslovenskih muzičara motiv nije bio novac, jer ga nije bilo moguće previše zaraditi. Glavni motiv je bila ljubav prema muzici i želja za učešćem u toj opštenarodnoj pomami, za razliku od muzičara sa Zapada koji su se bogatili velikom brzinom, potpuno se statusno odvajajući od svoje publike i njene realnosti.

Da li  se takva muzika reflektuje i danas i na koji način? Preciznije – u kojim današnjim muzičkim ostvarenjima prepoznajete taj yugo uticaj?

Pa, konkretno, synth zvuk se zadnjih godina vraća, to je i u ovom slučaju deo svetskog trenda refleksije 80-ih.  Osim u muzici, recimo, može da se primeti i u modi. Možemo navesti Fantoma – novu muzičku pojavu na koju treba obratiti pažnju, a nadamo se i uskoroj saradnji sa njim.

Šta je, po vašem mišljenju, u retro yugo muzici i dan-danas sveže, novo i neprevaziđeno?

Pa, recimo, od pravaca kojima se mi bavimo, Videosex i Denis&Denis su prednjačili po kvalitetu produkcije, pa je to i danas zadovoljstvo puštati na bilo kom ozvučenju i u bilo kom prostoru. Oliver Mandić je za nas možda najkreativnija i najoriginalnija pojava, pogotovo uzevši u obzir vremenski kontekst u kom se pojavio, to je bilo avangardnije od bilo kakvog panka. Za nas je to i dalje sveže.

Koja je to Pesma nad pesmama obeležila najluđe jugoslovenske žurke a kadra je da i do dana današnjih izazove masovni sevdah međ’ slušaocima?

Ljudi najviše polude na Detektivsku priču, Program tvog kompjutera, Miki Miki…

Iz današnje perspektive gledano, u kojoj meri yugo wave muzika zvuči futuristički a koliko anahrono?

Synth i elektro pop muzika će zauvek zvučati futuristički, kao što će Blade Runer ili Odiseja u svemiru zauvek biti futuristički filmovi. Ti žanrovi u svojoj osnovi imaju futuristički prizvuk, a danas to eventualno možemo nazvati retrofuturizmom.

Da li postoje neki new age pravci koji vas jednako intrigiraju i uzbuđuju i kako to spajate sa yugo wave prilikom vaših izvođenja?

Naravno tu je vejporvejv, taj magični audio-vizuelni žanr nastao 2009, koji nas je i uvukao u celu ovu priču. Naši vizuelni radovi su se do sad uglavnom bazirali na toj estetici, a žurke obično otvaramo vejporvejv muzikom. Tu je i srodni sintvejv, dosta plesnija, uglavnom instrumentalna muzika, kojom često završavamo žurke, praktično u rejv atmosferi.

Sem yugo estetike, da li je postojala ikakva poetika? Koji je to stih ostao da odzvanja kao najzvučniji moto vremena i prostora u kojima obitava ex Yu alternativa?

Naravno da je postojala poetika, mi smo narod opsednut rečima.

Tihi kutak, osećanje

bliskosti i prijateljstva

opšti haos, svetski osmeh

nežne ruke, mnogo buke

I ljubav…

Razgovor vodila: Ana Bjes