fbpx
Intervju: Anjuta Janković (Stray Dogg) – “Alternativa može zvučati konzervativnije od bilo koje klasične muzičke forme”

Intervju: Anjuta Janković (Stray Dogg) – “Alternativa može zvučati konzervativnije od bilo koje klasične muzičke forme”

U svim mogućim alternativnim svetovima Stray Dogg bi važio za bend koji probija granice muzičko-poetskog kontinuuma zvanog prosto – “rokenrol”. U ovom našem, srpskom, umetničkom multiverzumu svakako predstavlja unikat… Jer apsolutno niko ne ume da melanholiju učini tako neodoljivom, niko ne ume da vas tako toplo obavije egzistencijalnom teskobom i ušuška u dremljive kontemplacije o smislu života, prolaznosti, ljubavi, radosti…

U pitanju je još jedno muzičko putešestvije, možda bolje reći – avantura, posle koje se svim tim dobro znanim i već proživljenim čuvstvima nećete vratiti stazom kojom ste krenuli… Jer ova muzika ima moć da vas u jedan mah i sklopi i rasklopi i rasplače i dovede do euforije. I ponovo se nameće pitanje: kakva je to magija? Ili možda samo neki dobro filtriran talog iskustva?

Svakako, prepuštamo vam da zaključite sami. 😉

A mi smo u susret koncertu Stray Dogg-a u Feedback-u, porazgovarali sa Anjutom Janković – klavijaturistkinjom, violinistkinjom i pratećim vokalom ovog sastava.

Ispod intervjua pronađite mixtape koji su samo za vas sastavili Anja i Dukat (Dušan Strajnić), frontmen – gitarista, vokal i harfista Stray Dogga.

Šta te je, kao školovanog, akademskog instrumentalistu odvelo putevima alternative?

Dukat, bukvalno. Dobio je priliku da posle prvog solo nastupa svira u KC Gradu kao predgrupa Chinawoman ili Scout Niblett (ne mogu tačno da se setim šta je od toga bilo prvo) pa je shvatio da je lakše u društvu i tako smo mu se pridružile Jelena i ja, kasnije i ostali. Tako je počelo i evo traje.

Aktivna si u više bendova, stalno angažovana u raznim projektima i kao sinteza svega proizilazi da puno eksperimentišeš i pomeraš granice alternative… Koji su to ključni momenti koji su te doveli do toga da sada, eto, budeš reprezentativna figura beogradske (i srpske) alternativne muzičke scene?

Ne znam baš da li pomeram granice, nisam sigurna ni da li znam gde su. No, ono zbog čega jesam, valjda, deo priče koja se zove alternativna scena jeste jer, između ostalog, dobro slušam, lepo razgovaram, trudim se da razumem i da budem podrška,da gledam širu sliku, podržavam, pevam, sviram, družim se… 

Koliko, po tvom mišljenju, u današnjoj alternativi ima slobode? (Aludiram na to da ljudi često imaju predrasudu da je klasična muzika stroga forma, a rokenrol sasvim suprotno. Da li je to uopšte predrasuda?)

Mislim da čovek ima slobode u okviru neke umetnosti onoliko koliko ima znanja i veštine. Što si više upijao, da li kroz slušanje, analizu ili sviranje, to si svestan više mogućnosti, te si i samim tim slobodniji.  S druge strane, svo to upijanje ume da bude „obavezujuće“ zbog  osećaj odgovornosti i strahopoštovanja prema uzorima. Nije baš lako naći balans između ta dva, ali kad ga pronađeš – slobodan si, i nije važno kojom se vrstom muzike baviš. Veruj mi, ponekad mi se čini da je alternativna muzika, sa svojom standardnom postavkom i već poznatim bojama zvuka i formama, temama  „konzervativnija“ od bilo koje klasične muzičke forme. Naravno, malko zagrebeš, poslušaš, pronađeš i brzo shvatiš da nisi dovoljno znao i da je stanje ipak bolje nego što si mislio.

Kada kažeš: „alternativna kultura u Srbiji“ – šta to znači u tvom sistemu vrednosti (mislim u širem smislu, na sva polja umetnosti)?

Po mom mišljenju to su talentovani i vredni pojedinci ili organizovane grupe ljudi koji imaju neku ideju i svojim trudom i radom je sprovedu u delo. Često te ideje, zasluženo ili ne, ostanu u okvirima male grupacije ljudi koja uživaju u njima, a ponekad se desi da one prevaziđu začarane krugove i nađu svoj put do šire publike, takođe zasluženo ili ne, jer svako od nas bira svoj put.

Kao član Stray Dogg-a, koliko si izvođač, a koliko stvaralac, odnosno, koliko imaš udela u osmišljavanju materijala?

Proces stvaranja je uvek takav da Dukat donese neku melodijsku liniju koju proprati  s nekoliko akorda na gitari ili razradi sa Markom, a ostalo smišljamo zajedno, ponekad na probi, ponekad slušajući njegov demo materijal kod kuće. Dukat često ima ideju koji bi instrument voleo u nekoj pesmi, a ponekad nema predstavu, te zavisi od toga šta će ko od nas da pronađe i uklopi da nam svima to bude pravo rešenje. U suštini, sve je dozvoljeno i svima su odrešene ruke da donose svakakve ideje koje posle svi zajedno uklapamo, prihvatamo ili ne…

Biti umetnik, naročito muzičar, često znači: romantičar, sklon melanholiji, sinesteta… (dopiši još ) koliko je teško ili izazovno iznivelisati sve nagomilane utiske, osećaje i izgaranja svakodnevice i pretočiti ih u umetničko delo?

Inspiracije, hvala Bogu, ne fali, svuda je oko nas. Možeš formirati razna mišljenja u odnosu na društvo u kojem živimo, teme su razne – država, kultura, politika, stanje u prosveti, u tvojoj zemlji ili svetu, stanje planete Zemlje, putovanja, druge kulture, porodica, priroda, sadašnjost, prošlost, budućnost, ti kao pojedinac, ljubav! … I tako u nedogled… Utisaka puna glava, talenat je tu negde prisutan, samo još naći vremena i fokusa u ovom sve bržem i bržem  21. veku i pretočiti sve to u jedno delo, koje ponekad postane i umetničko.

Muzika i poezija – nekako oduvek neodvojive… Šta je, prema tvom iskustvu, najbolji i najlepši sklad između ta dva a koji si, recimo, lično doživela?

Nekada davno nisam volela spoj ta dva jer sam smatrala da uvek jedno mora da ispašta, moguće jer sam tokom školovanja imala averziju prema operama, njihovim sižeima nalik južnoameričkim, turskim, indijskim serijama (čast izuzecima!) i takvom načinu pevanja, te je instrumentalna muzika bila ta koju volim i razumem. Iskreno, i dan danas uvek prvo slušam muziku, pa ako mi se ona dopada, dobar ili odličan tekst mi je kao bonus nivo koji nisam ni očekivala. Znam da to nije fer prema često genijalnim mislima koje su pretočene u divnu muziku (naravno da ima stvaraoca koji to savršeno rade), ali klasično obrazovanje je ostavilo posledice u mom slučaju. 😉

Razgovor vodila: Ana Bjes