fbpx
DJ-ing nekad i sad: Dragan Kozlica feat Funkie Junkie u Feedback-u

DJ-ing nekad i sad: Dragan Kozlica feat Funkie Junkie u Feedback-u

U nastavku teksta je dvostruki intervju, sa legendom beogradskog dj-inga Draganom Kozlicom i sa najreprezentativnijom figurom iz iste branše u okvirma niškog klabinga – Dejanom Gavrilovićem aka Funkie Junkie.

Pred ovogodisnje Disco susrete u Feedback-u (02. marta 2019) prisećamo se njihovog sjajnog nastupa iz prethodne klupske sezone i iz internetske arhive izvlačimo tekst koji je prvobitno objavljen na sajtu Zgubidan.rs.

Dragan Kozlica:

foto: Dušan Dragosavljević

Kako ste došli na ideju da se bavite dj-ingom i kako crpite energiju posle toliko godina?

Iskreno, ni na jedno od ta dva pitanja ne mogu da ti odgovorim konkretno. To je bilo potpuno spontano i mnogo odavno. Imao sam jednog prijatelja sa kojim sam došao na ideju da puštamo ploče, tačnije u početku nisu bile ploče, nego smo puštali sa kaseta, i to neka dva kasetofona, dva krša…. To je bilo sedamdesetih godina, ’71, ’72…  Prvo mesto gde sam radio i gde sam puštao ploče kao neki DJ (tada nije bio dj-ing kao sad, to je bilo puštanje muzike neke sa kaseta) restoran  Stari grad, u Vasinoj, u Beogradu. I tako je sve krenulo, onda sam radio na raznoraznim mestima: u Cvetnom bregu, na Beograđanki, Kaluđerici, Sava Centru, Džoni Vokeru… Kasnije je bilo klubova koliko hoćes… A kako crpim energiju, ne znam… Verovatno su to geni, evo veruj mi da ne znam  da ti odgovorim na to pitanje… A da imam energije još uvek, imam je, bez obzira na svoje godine… Bez obzira na sve te godine, ja toliko imam želju da se bavim muzikom, da puštam muziku, da se družim sa ljudima, da slušam novu muziku… Tako da je to, verovatno, u genima, iako  ni majka ni otac nisu imali nikakve veze sa muzikom, to je nešto ko zna odakle poteklo pa se posle iskristalisalo.

Koliko je dj-ing bio zastupljen i medijski ispraćen?

Kada sam  ja počeo da radim to nije bio dj-ing, tada ko je imao neku ideju, u nekom prostoru, da pušta muziku i osmisli nešto. Pravi neki dj-ing je počeo sa Beograđankom, a to je bilo krajem 70ih. Sve pre toga je bilo više puštanje muzike iako je u to vreme bilo dj-eva koji su puštali muziku sa ploča. Ali to nije bio dj-ing kao ovaj današnji, da ti miksuješ bit na bit pa slažeš tu muziku, itd. To je više bilo puštanje jednom za drugom pesama sa ploča i to su bili tada nekakvi dj-evi.

Da li ste imali predstavu da će dj-ing toliko oživeti?

Pa nisam ja razmišljao o tome na taj način, to je sve išlo nekako svojim tokom, spontano, ne znam ni ja kako da ti objasnim, tada o tome niko nije razmišljao koliko će to da traje i kako će da se razvije. Mi smo svi samo gledali kako da dođemo do ploča, kako da prvi imaš neke ploče, kako da prvi imaš neki hit, kako da je prvi pustiš negde ako radiš u deskoteci, na nekom radiju… Ja sam imao srećnu okolnost pa sam radio na dvestadvojci od 1976. godine i posle nekoliko godina sam napravio emisiju koja i dan danas traje. U pitanju je disko susret, koncept je drugačiji, ja nisam više tu ali ona i dalje traje. Imao sam sreću pa sam napravio tu emisiju kroz koju sam mogao da puštam sve ono najnovije što je bilo vezano za plesne podijume: disko, fanki, soul,  pop i rok…

Koncept klabinga, publika nekad i sad?

Klabing nekad nije postojao uopšte, nekad su bili klubovi koji uopšte nisu ličili na ove današnje, uglavnom se samo puštala muzika. Bile su nekada čuvene restoteke u Kaluđerici, u Resniku, taj Stari grad, to nisu bile diskoteke, to su bile restoteke, to su bili restorani gde se večeralo i gde se puštala muzika, a kasnije se ustajalo da se đuska i da se pravi atmosfera. Ako je to bilo neki početak klabinga onda je to to, tako da nekadašnji da kažem ”klabing” nema veze sa ovim današnjim. Prva diskoteka u kojoj sam radio bila je Zu, to je današnji Džoni Voker,( u Kneza Miloša). To je bila svetska diskoteka, zaista, sa fenomenalnim ozvučenjem, najjačim tada u ovom delu balkana, koje je bilo iznajmljeno tada od jednog čuvenog lika iz Zagreba. I to je bilo stvarno, ono, staneš na podijum I muzika te oduva.

Saradnje?

Iskreno nikad nisam sarađivao skoro ni sa kim, uvek sam bio slobodan strelac i uvek sam išao nekom svojom linijom, ne zato što nisam hteo da sarađujem, nego se to se tako nekako poklopilo, za razliku od danas, gde već imam potpuno drugačiji odnos prema drugim dj-evima. Imamo već nekakvu saradnju, recimo sa Gavrom i još nekima iz Beograda. Ranije je dj radio sam, danas se dešava da miks pult dele 2, čak i tri dj-ejeva za jedno veče.

Funkie Junkie:

Foto: Dušan Dragosavljević

Koliko dugo baviš dj-ingom koliko baviš dj-ingom i zašto ploče?

Od 1985. se bavim dj-ingom, krenuo sam prvo na Radio Niš-u, u emisiji Spektar melodija. I zašto ploče – zato što ploče za mene imaju neku vrednost, možeš da ih dodirneš, možeš da vidiš art work na ploči, ona ostaje… Ono što se čulo 80 i neke godine, čuje se isto i danas.

Kolekcija ploča?

Imam oko 4500 ploča u kolekciji, omiljene ne mogu da izdvojim. Ja toliko žanrova volim i slušam: tu je italo disko, nju vejv, jazz itd… U svakoj vrsti muzike ima nešto što me privlači i što volim, tako da ne mogu da odvojim neku najomiljeniju ploču.

Prednost dj-inga u odnosu na živu svirku?

To su dve različite stvari, ja obožavam da dođem na živu svirku i na žive nastupe, volim da slušam gitaru, ja vučem korene iz pank perioda, iz hevi metala. Krenuo sam te varijante i onda sam došao do ovoga sada. I naravno, nikad nisam bio ograničen što se tiče muzike, svaka ploča koju imam od tada me seća na taj period koji volim.

Nisomnija?

Prve dve godine sam bio u organizaciji, organizovao sam DJ stage. Kasnije sam izašao iz toga, politika se tu umešala i to više nije bilo to TO i nije bilo za mene.

Radnja sa cd-ima?

To je bila čini mi se 2002, 2003. godina i to je trajalo godinu dana. Držali smo radnju drug i ja, Zmajevo gnezdo, koju smo preuzeli od Zvonka Karanovića, čuvenog pisca iz Niša. Međutim vremenom nije moglo da se živi od toga, nastavio sam da se bavim poslom koji radim i dan-danas i zadovoljan sam.

Planovi za blisku budućnost?

Ima ih dosta, upravo sam završio jedan remiks sa svojim prijateljem iz Moskve, za Vladimira četkara, čuvenog makedonskog džez gitaristu. Radim još neke remikse… Uskoro izlazi jedna ploča za Emonit label iz Beograda i biće super. Moj sledeći stepenik u karijeri jeste produkcija i remiksi…

Kako je nastao nadimak fanki džanki?

To je po jednoj pesmi grupe Black Birds iz 70-ih godina koja se zove Fanki Džanki, koju sam mnogo voleo. Zvučala mi je u to vreme vrlo intrigantno, rimuje se i ljudi je lako pamte.

Razgovor vodila: Ema Janošević