fbpx
Feedback sessions – epizoda:  Volume Up!

Feedback sessions – epizoda: Volume Up!

Nije nam bio potreban projekat pod nazivom Feedback sessions da bismo konačno shvatili da niška scena obiluje vrhunskim muzičarima iz svih mogućih alternativnih svetova. Ipak, tako nešto bilo je preko potrebno da bi ta ista scena bila povezanija, snažnija i, nadasve, produktivnija.

Opet, kada kažemo session,  uglavnom mislimo na nešto prilično neubičajeno za svakodnevne pojmove koji se odnose na muziku andergrauda, a naročito na njen prijem kod publike ili tzv. “probrane ekipe” koja ume biti prilično zahtevna ali i isključiva. Jednostavno, kada kažemo session, obično mislimo na tamo nekakva standarna jazz izdrndavanja, zapravo, mislimo na nešto veoma, veoooma apstraktno, toliko apstraktno da nam ta misao u glavi odzvanja krajnje elitistički. Odmah zamišljamo tamo neke muzičke akademce koji nam pokazuju svoj “skill”, spremnost i gotovost kao da su u stanju da u pola noći “ispljuju” svoju veštinu pred obične smrtnike.

I, uglavnom, takve session-e posećuje pomenuta probrana ekipa i to ona koja ima najvrhunskije zahteve, osetljiv sluh, istančan ukus i krajnje elegantan senzibilitet. Prosto, postoje ljudi koji uživaju u tome da posmatraju i osluškuju načine na koji se jedan muzički maestro usvirava u datoj situaciji, kako hvata i drži tonalitet, šeta kroz akorde i luta kroz ritmove.

U prevodu: sve to zvuči kao da interesuje samo i isključivo muzičare željne znanja, novih iskustava i sticanja svakovrsnih finih “finti”.

Međutim, session-i pod etiketom Feedback-a imaju za cilj da razbiju sve ustaljene predrasude i uvrežena predubeđenja i da svakovrsnu “probranu” publiku privuku i obuzmu svojim potpuno otvorenim konceptom.

Istina, to ne bi bilo moguće bez osnovnog preduslova, bez čvrstog temelja – a to jesu: vrhunski, renomirani muzičari. Drugi po redu Feedback session ostvaren je uz pomoć hostova u čijoj su ulozi ovoga puta (17. februar 2019) bili:

Svi oni su vrhunski ne samo po muzičkoj veštini za dati instrument, već i po harizmi, odnosu s publikom, sposobnosti da naprave atmosferu i podignu sveopšti “vajb” međ’ slušaocima do apsolutnog usijanja. Pre svega, svi oni su vrhunski zbog “onog nečeg”, najposebnijeg a to je – energija kojom privlače i uvlače druge ljude u svoju kreativnu igru. Oni stvaraju ne samo umetnost već i nove izazove! Oni su u stanju ne samo da pokrenu (druge) već i da se prilagode, da prate, da (se) voze u svim (ne)očekivanim pravcima.

Zapravo, nemoguće je to opisati i dočarati običnim rečima. I u tom slučaju, pisanje izveštaja je jedan krajnje sulud posao. Cilj ovakvih događaja jeste da budu doživljeni, proživljeni i maksimalno iskušani. I svaki ponaosob je neponovljiv, neuhvatljiv, nestandardan. I, mi vas, draga publiko, ovim putem pozivamo da svaki sledeći session ne propustite jer ćete zasigurno imati prilike da prisustvujete momentima stvaranja ne samo muzike kao takve već i stvaranja onoga što nazivamo muzičkom istorijom. Na (i)storiji se gradi budućnost naše niške scene, a vi možete biti njen deo tako što ćete prisustvovati građenju nekih novih, perspektivnih muzičkih projekata koji bi mogli trajati mnogo više od datog trenutka i mnogo dalje od datog prostora.

Da bi to sve bilo moguće i ostvarivo, potreban je vaš sud, potreban je vaš odgovor, vaša reakcija i povratna informacija. Mi želimo da projektom pod nazovom Feedback sessions sve to apsolutno prepustimo vama na volju i slobodu.

Zato vam nećemo posebno prikazivati ono što se odigralo na poslednjem session-u, nećemo vam govoriti o uzavrelim stonerskim momentima, o silovitim izlivima tvrdokornog metala, prljavom southern-u koji je iz momenta povadio stvar dok se atmosfera gubila u zavozanoj repeticiji… Nećemo vam govoriti kako se hip-hop vrcavo rimuje uz džez, jer govoriti o nečemu takvom ovako na “suvo” bio bi jedan običan šablon. A mi to ne želimo!

Mi želimo da vas ostavimo u neizvesnosti, da vas zagolicamo i zaintrigiramo. Želimo da vas nateramo da se usudite jer znamo da imate šta da (po)kažete kao što su, u ulozi gostiju na sceni, ovoga puta pokazali:

I nakon svega ostala je jedna sasvim čudnovata i neočekivana činjenica a to je da su bas gitaristi ovoga puta potpuno razbili predrasude o “najslabijoj” karici u bendu već su, zapravo, činili kičmeni stub virtuoznosti oplemenjivanja ritma u najprogresivnjim pravcima.

Kako to?

E pa, dođite i (raz)uverite se sami!

Vidimo se 10. marta!

Autor: Ana Bjes