fbpx
Intervju: Boško i Džimi Mijušković (grupa TTTuristi) – Muzika je stvaralaštvo između inspiracije i radne navike

Intervju: Boško i Džimi Mijušković (grupa TTTuristi) – Muzika je stvaralaštvo između inspiracije i radne navike

U susret koncertu grupe TTTuristi u našem klubu koji će se održati 8. februara, poveli smo jedan inspirativan (ali i informativan) razgovor sa Boškom i Nikolom (Džimijem) Mijuškovićem. Osnivači ovog, da kažemo, relativno novog benda na srpskoj alternativnoj sceni već su dobro poznati publici kao stalno prisutne muzičke figure koje svoju delatnost iz dana u dan obogaćuju i osvežavaju novim idejama i novim projektima. Oni su, možemo slobodno reći, biseri beogradskog andergraunda, jedna izuzetno jaka pokretačka sila koja uzburkava i razdrmava. 

I Boško i Džimi, svaki na svoj način i svako na svom polju uspevaju da konstantnim i predanim radom doprinesu kvalitetu i inovativnosti rokenrol zvuka na našim prostorima. 

Intervju koji možete pročitati u nastavku teksta može vam razjasniti kako zaista izgleda rad na sebi u umetničkom smislu, kako izgleda razvojni put jednog muzičara i jednog producenta i sa kojim se sve izazovima i borbama oni nose u celokupnom stvaralačkom procesu. Naravno, ovaj dupli intervju posebno ima za cilj da predstavi sve čari timskog rada čiji uspeh umnogome zavisi od međusobnog razumevanja, jasno postavljenih ciljeva i pametno podeljenog posla. 

Uživajte u intervjuu a u prilogu pronađite playlistu koju je posebno za ovu priliku pripremio Džimi Mijušković kao zagrevanje pred nastupajući koncert.

 Po svemu sudeći, obojica vodite život u potpunosti posvećen muzici. Kao i u ostalim umetnostima bez izuzetka, to podrazumeva mnogo mentalnog, duhovnog (pa i fizičkog) ulaganja a pre svega snažne volje. Koliko je sve to (u vašem sistemu vrednosti) ljubav i izgaranje, a koliko posao? 

Boško: Tokom gimnazijskih dana meni samom je tada bilo jasno da želim samo muzikom da se bavim. Bilo mi je teško sve do fakulteta da se u potpunosti opredelim samo za muziku, iako sam u nekim granicama  imao podršku od roditelja i svoje okoline, a u možda većim – i nisam.  Od kada sam se uhvatio instrumenta krenula je teška zaluđenost muzikom, za koju sam i tada bio siguran da nije samo prolazna faza ili zaljubljenost zbog koje prosto tapkaš u mestu jer zapostavljaš sve druge bitne ili manje bitne stvari u životu. Namerno sam spomenuo gimnaziju, iako je tada sve krenulo da se dešava a opet pored toga i druge neke frke i problemi kao i zanesenosti. Taj period generalno je dosadan za mlade ljude pošto treba da uče matematiku ili istoriju, a sve bi radili samo ne to. Sa muzikom je stvar da stalno moraš da učiš, i onda kada primetiš napredak ideš dalje za novim izazovima. Nedavno sam zaključio da je učenje u stvari najzabavnija stvar, pa čak i privilegija. S tim u vezi, sve je proces učenja, pa tako i baviti se muzikom, ne samo iz ljubavi već i taj rad prevesti u poslovnu delatnost. Velika je odgovornost u pitanju, pored svih negativnih uticaja, ostati dosledan, i mentalno i fizički zdrav.  

Džimi: Prvenstveno ljubav. I izgaranje sa stalnom borbom da se napravi i posao! Svakako je olakšavajuća okolnost to što ovaj put ne prolazim sam, već imam rođenog brata kao saborca!

 Pokušajte da nam objasnite način funkcionisanja sopstvenog kreativnog procesa, tj. predstavite vaše iskustvo umetničkog stvaranja između inspiracije i radne navike. 

Boško: Verujem da, ako je volja jaka, onda uvek postoje rešenja i načini kako da svoje ideje pretočiš u, recimo, pesmu. Sada kada imamo studio, u našem slučaju par instrumenata i kompjuter, način funkcionisanja je vrlo jednostavan: Odeš u tzv. “Man cave” i radiš. Nema misterije ili nekih posebnih stanja svesti.Kada imam nalet inspiracije stvarno mi se desi da sve nekako dolazi samo od sebe, pritom uopšte ne sumnjam tada u izabrane odluke. Kada nemam inspiraciju, tada se trudim da neka prethodna zapažanja ili ispravim ili drugačije “skrojim”, i prosto, nekad mi i to podje za rukom a nekada je zamorno, frustrirajuće, a  to nije dobro. I kao što sam već spomenuo u prvom pitanju vezano za proces učenja, sa tim dolaze i radne navike, kao i izazovi koje postavljaš sebi. 

Džimi: U poslednje vreme, od kad smo iznajmili prostor i stvorili studijske uslove, provodimo mnogo više vremena kreirajući, samim tim stvaraju se i navike u radu. A sam proces je vrlo jednostavan: dovoljno je da Boško krene da svira gitaru, ja krenem da pevam ili pravim ritam, i na kraju sve sklopimo.

Boško, znamo te, sem kao osnivača grupe TTTuristi i kao basistu grupe Straight Mickey and Boyz koja se može okarakterisati kao teška alternativa. Čitajući pojedine izveštaje sa koncerata primetila sam da ste od strane nekih novinara okarakterisani kao „mainstream“. Kao argument nametnula se činjenica da se numera „Dalek svet“ nadaleko čula kao špica za seriju „Jutro će promeniti sve“. Kako ti to komentarišeš?

Boško: Ja lično verujem u takvu vrstu “podvale”, i mislim da je ova pesma zahvaljujući seriji odjeknula. Nama kao bendu možda će doneti neki novi izraz ili vetar u leđa. Opet ozbiljan je izazov pred nama, i mislim da od toga sve zavisi, bilo da smo alternativa ilimejnstrim, kako za koga. 

Može se primetiti da si neprekidno angažovan – na mnogim projektima, u mnogim bendovima, na mnogim svirkama sa raznoraznim (ne)stalnim postavama… Zvuči kao da ne staješ. 😀 Kako uspevaš da održiš konstantni kontinuitet u radu? Koji je to pogon koji te pokreće u stvaranju i drži u stalnoj radnoj gotovosti?  

Boško: Jednostavno volim puno život i radujem se njemu. A muzika je moj život. Muziku obožavam i za mene je ona svetinja. Pre nekoliko godina sam napravio plan da se konstantno bavim muzikom, da budem stalno u akciji. Tako da sada kada osetim umor ili prazninu, uvek se setim svog plana i sve bude u redu. 

Sa kojim sve muzičkim figurama sarađuješ trenutno i na koji način? Pomenuli smo TTTuriste i Straight Mickey and the Boyz (matični bendovi) zatim tu su Škrtice, pa saradnja sa MKDSL-om i Pedjom Milutinovićem, tu su od skora i Stray Dog… Da li je to sve ili ima toga još? 😀 

Boško: Pa to je za sada to. U stvari postoji još jedna zanimljiva saradnja u najavi za Kene Berijem i Radio Aparatom. Ako mogu, da se pohvalim da sam nedavno razgovarao sa legendarnim Majk Votom za njegovu radio emisiju “Watt from Pedro”. Eto, voleo bih da se češće družim sa njim. I voleo bih sa Kojom da snimam album. 

Džimi, ti si čovek koji se nalazi i sa jedne i sa druge strane „ogledala“ muzičkog stvaralaštva. Tačnije, radiš i kao muzičar i kao studijski čovek. U čemu se više pronalaziš?

Džimi: Sa binom se tek upoznajem, studio sam zavoleo godinama unazad. Smatram da rad u studiju unapređuje i rad na bini, pogotovu u mom slučaju, gde mi je i na jednom i na drugom polju glavni instrument – kompjuter.

Koliki je izazov u današnjem vremenu i na ovim prostorima pokrenuti i održavati muzički studio?

Džimi: Mislim da pojam ‘muzički studio’ nije isti kao što je bio pre 20-ak godina. Cena današnjeg ‘studija’ je ekvivalentna najnovijim modelima telefona. Sreća pa internet pruža mnoge mogućnosti, tako da se zahvaljujući freelance sajtovima studio stabilno drži.

U ovo „digitalno doba“ mnogi principi stvralaštva su se promenili. Ili ne toliko? Može se reći da je muzika proizvod. Iz tvog ugla gledano, koliko je ta „proizvodnja“ skopčana sa naukom, koliko sa tehnikom i tehnologijom a koliko sa umetnošću?

Džimi: Svašta se promenilo. Od samih principa stvaranja, okruženja, načina konzumiranja muzike. Marketing igra krucijalnu ulogu, ali opet sam duboko uveren da je kvalitet presudan. Ja volim što živim ‘digitalno doba’. Samo malo više truda i vremena kako bi se dokopali nečega dobrog sa velikim šansama da usput svašta otkrijemo

Gde je u svemu tome „živi“ zvuk? Jedan od projekata kojim se možeš pohvaliti jeste i dRect session. Session-i na poseban način ističu kvalitet muzičara i privlače pažnju slušalaca, ali njihova organizacija je jedna kompleksna stvar. Kaži nešto više o tom iskustvu. 

Džimi: Tu je i dalje. Življi nego ikad. Od prodaje albuma retko ko može da održava život benda. Sessioni su dobra vizit karta i prezentacija benda koja, nadam se, pomaže da se ta muzika proširi i obezbedi više koncerata. O samom stvaranju i radu dBox/dRect Session-a nema potrebe puno da se priča. Ono što nosim kao iskustvo iz svega toga je znanje, ali prvenstveno saradnja I prijateljstvo sa sjajnim ljudima.

Česti ste gosti grada Niša, tačnije kluba Feedback. Da li možete da „šibnete“ jedan feedback o Feedback-u? 😀 Tačnije, prenesite nam svoja zapažanja, iskustva, kako se provodite kod nas, kakva je publika, da li biste nešto promenili, posebno prokomentarisali ili nam (pre)poručili?

Boško: Svaki put se radujem dolasku u Niš i Feedback. Prvi koncert SMATB u Feedbacku je bio pre pet godina sa sjajnim bendom, niškim “Buldožerima”- Šeret Blejzer Mikro Drajver. Od tada je princip ostao isti. A to je: sjajno druženje, vedra i raspoložena ekipa ljudi. Stekao sam dobre prijatelje tamo koji uvek budu tu kada dodjem. Puno mi nedostaje Marko Naskov koji je otišao u Kinu. On je bio duša Feedback-a. Ali tu su još uvek sjajni ljudi koji zajedno održavaju duh grada Niša i Feedback-a. Smatram da je veoma bitno da ovakvo mesto postoji. Znam da im nije lako i da nemaju adekvatnu podršku potrebnu da bi uložili više u opremu i klub. Ali dok se držimo svi zajedno, možemo da verujemo u dobre stvari.

Džimi: Da sve ostane kako jeste i da traje!

Povod našeg razgovora između ostalog jeste i da ovim putem nišku publiku detaljnije upoznamo sa „alfom i omegom“ grupe TTTuristi koja nastupa u Feedback-u 8. februara. Da se, za sada, fokusiramo samo na taj jedan projekat u moru svih ostalih na kojima ste angažovani. 😀 Kakvi su planovi za budućnost TTTurista s obzirom da je dugo festivalsko leto tek pred nama?

Boško: Planovi Turista su veliki u smislu da smo rešili da puno vremena i energije uložimo u rad u studiju i snimanju pesama. Uskoro ćemo završiti EP izdanje, a nakom toga i prvi singl, kao i spot, kojim najavljujemo drugi album. Uporedo sa tim nastojimo u tome da sviramo često u ovoj godini pred nama, i time pre svega stasavamo kao bend koji pomera svoje granice. Dakle, izazovi su pred nama, a mi smo tu da ih razvalimo. 

Džimi: Novi EP, novi spotovi, novi album, novi zvuk, novi ljudi. Kod vas dolazimo odmah posle MENT-a od kojeg imamo velika očekivanja. Imamo još par stvari zakazano, al’ o tome ćete biti obavešteni blagovremeno!

Vidimo se osmog!

Razgovor vodila: Ana Bjes