fbpx
Carpe somnium uz spot benda There.

Carpe somnium uz spot benda There.

Niški instrumentalni cosmic rock bend There. predstavio je svoj prvi spot i ujedno, sa  ciljem promocije albuma Chasing the Basics održao svirku u Feedback-u.

Numera „Sleep! Dream!“ , ekranizovana je od strane Miloša Tasića (Grof industries). Snimanje se obavljalo u periodu septembar-novembar 2016. godine, akteri su sami članovi benda (istvremeno i saradnici na scenariju), a kamerom su upravljali Aleksa Jovanović i Nenad Damnjanović.

Pred nama je ostvarenje koje neodoljivom lakoćom muzičkih i slikovnih boja osvaja naša čula. Lepota je, kažu, u jednostavnosti. A ovde sve izgleda vedro, optimistično, opuštajuće. Slow motion trip omogućava intenzivno uživljavanje u univerzum u kome je sve na dohvat ruke, a kristalna jasnost (verovatno zahvaljujući dobroj tehnologiji i preciznom oku koje je hvatalo kadrove) ubacuje u doživljaj ’’kao da sam ovde već bio i tako nešto doživeo’’. Skoro pa možemo da se saživimo sa trzajem oblaka i lelujanjem svake vlati trave.

Paradoksalno zvuči, u totalnom neskladu sa naslovom, ali ova uspavanost sa ekrana razbuđuje… Ne znam zašto mi, u poslednjih nedelju dana čim ugledam jutro, u glavi odzvanja ova pesma, pa dok polubunovna napipavam džezvu napipavam i opciju PLAY.
Čudno… Verovatno je TO taj lagani prelaz potreban za uton u stvarnost…

Svakako, muzika There.-a otvara mnogostruke mogućnosti tumačenja. Da se metaforično izrazim, svako je od nas doživeo letenje u snu i drukčije ga objašnjava. Ali nećemo se ovde baviti tumačenjima arhetipova. Neka za sada Jung spava mirno.

Već sam jednom rekla da je instrumentalna muzika u prednosti – jer te tekst ne ograničava na značenje neke slovne ’’materijalizacije’’. Daje ti šansu da eventualno uglazbiš u glavi neku svoju omiljenu pesmu. Mene ovaj auditivno-vizuelni univerzum nagoni da ponavljam stihove Kamene uspavanke Stevana Raičkovića:

’’Uspavajte se gde ste zatečeni/ Po svetu dobri, gorki, zaneseni…“; „Zarastite u plav san kameni/… vi crne vode u beličastoj peni…“

Naglašeni imperativ u naslovu ovog muzičkog komada može u sadašnjem, savremenom trenutku zazvučati krajnje dekadentno. Carpe diem! – blistava maksima renesanse danas sija jače no ikad, jače nego zraci sunca u podne koji direktno upadaju oči ispod poluspuštene roletne. Spavanje je precenjeno. Spavanje je nedostižan san. Spavanje je jeretički, buntovnički čin, jer budna gotovost jedinke se smatra najvećom vrlinom.

Carpe diem! – jer svakog dana kada se probudiš, svi zidovi oko tebe gromko objavljuju sve ono što si u svom nesvesnom odsustvu propustio.
Biti budan, to je SVE!

A sanjati – sanjati znači biti sam sa sobom. A to je, danas, teška metafizika za sve te zelene tufnice na statusnoj traci socijalizacije. Sanjati isti san udvoje ili ’’u više’’ je, ipak, za sada samo fikcija, kao u Hazarskom rečniku (romanu jednog od najvećih lucidnih sanjara u našoj književnosti).

U konstantno onlajn bivstvovanju, tražeći fokus, jureći suštinu često nam neshvatljivo neuhvatljivo isklizavaj iz ruku taj čarobni akord za sreću potreban… Kao nedosanjani san… Kao neki  mnogo lep san koga u budnosti ne možeš da se setiš…

Ovaj je život stvarno prestvaran…

Možda baš neki razvučeni durski tempo treba da nas ubaci u taj dnevni ritam…

Repeat po repeat i dobiješ …BEAT(stvo).

Širom zatvorenih očiju uhvatih san…

Sanjati deluje tako lako, samo kada imaš šta!

Autor: Ana Bjes

(prvobitna verzija teksta preuzeta je sa Helly Cherry webzine-a)